Najjednostavinje rečeno, X Windows je kompletno grafičko okrušenje za Unix, a prema tome i za Linux.
X Window System (ponekad se naziva i X Window ili X), omogućava na Unix računaru upoterbi iste vrste interfejsa sa prozorima koje ste već upoznali na Windows ili Macintosh računarima.
Ova tri sistema sa prozorima imaju neke sličnosto, što nije iznenađujuće ako se ima na umu koncept koji je razvijan u Xeroox Palp Alto istraživačkom centru još sredinom 70-ih.
X Windows postoji još od 1984. (te godine je prodat prvi Macintosh).
X Windows pruža korišćenje svih uobičajenih komponenata korisničkog okruženja, kao što su prozori, okvir za dijalog, dugmad i meniji.
Među glavnim razlikama X Windows-a i Microsoft Windows-a su:
Još uvek su aktuelne rasprave o odnosu MS Windows-a, MacOS-a, X Windows-a na polju produktivnosti koja su vezana za primenu u svakodnevnim poslovima poput: krstarenje po Web-u, obrada teksta, priprema za štampu.
Osnovni pojmovi vezani za X Windows su:
U Slackware-10.0, X Window okruženje pruža Xorg. X obezbeđuje grafički korisnički interfejs. Za razliku od Windows-a i MacOS-a, nezavisan je od operativnog sistema.
X Window Sistem je implementiran kroz mnoge programe koji se pokreću u korisničkom okruženju. Dve glavne komponente su server i window menadžer. Server obezbedjuje funkcije niskog nivoa za interakciju sa vašom grafičkom karticom, pa je zbog toga specifičan na svakom sistemu. Window menager je postavljen preko servera i obezbedjuje korisnički interfejs. Prednost ovoga je što možete imati mnoge grafičke interfejse jednostavnim menjanjem window menadžera koji koristite.
Konfiguracija X-a može biti kompleksan zadatak. Razlog je velik broj video kartica na PC arhitekturi, a mnoge od njih koriste različite programerske interfejse. Srećom, većina kartica koje su danas podržane podržavaju VESA standard, i ako je vaša kartica jedna od takvih, moći ćete da startujete X koristeći startx komandu bez teškoća.
Ako ovo ne radi sa vašom karticom, ili biste voleli da iskoristite sve pogodnosti koje vaša kartica pruža, kao na primer 3-D ubrzanje, moraćete da podesite X.
Da biste konfigurisali X, moraćete da napravite /etc/X11/xorg.conf. Ovaj fajl sadrži mnogo detalja o
vašem video hardveru, mišu i monitoru. To je veoma kompleksan konfiguracioni
fajl, ali postoji par programa da vam pomognu u kreiranju ovog fajla.
Na primer: xorgconfig
Ovo je jednostavan program sa menijima, po izgledu sličan instalacionom programu Slackware-a. On naređuje X serveru da pogleda vašu karticu i sastavi najbolji mogući inicijalni konfiguracioni fajl na osnovu sakupljenih informacija. Napravljeni /etc/X11/xorg.conf fajl bi trebao da bude dobra polazna osnova za većinu sistema (i trebao bi da radi bez modifikacija).
Ovo je tekstualni program za konfigurisanje X servera namenjen administratorima sistema. Evo i primera korišćenja xorgconfig. Prvo, startujte program:
# xorgconfig |
Ovo će izbaciti ekrane pune teksta o xorgconfig. Da biste nastavili, pritisnite ENTER. xorgconfig će vas pitati da potvrdite da li ste ispravno podesili PATH. Trebalo bi da je u redu, pa pritisnite ENTER.
Izaberite vašeg miša iz ponuđenog menija. Ako vaš serijski
miš nije u listi, izaberite Microsoft protokol, najstandardniji je i verovatno
će raditi. Sledeće, xorgconfig će vas pitati da
li koristite ChordMiddle i Emulate3Buttons. Videćete detaljan opis ovih opcija na ekranu.
Koristite ih ako srednje dugme vašeg miša ne radi pod X-om ili ako vaš
miš ima samo 2 dugmeta (Emulate3Buttons dozvoljava
simulaciju srednjeg dugmeta pritiskanjem iba dugmeta istovremeno). Zatim, upišite
naziv specijalnog fajla preko koga računar komunicira sa mišem.
Najčepše je /dev/mouse, što bi trebalo da radi
pošto je link napravljen tokom Slackware instalacije. Ako koristite GPM (Linux
server za miš) u repeater modu, možete postaviti tip miša na /dev/gpmdata kako bi X dobijao informacije o mišu preko gpm. U nekim slučajevima (posebno sa busmouse miševima)
ovo može raditi bolje od prethodne opcije, ali većina korisnika ne bi trebala
da koristi ovu opciju.